О књизи: 2010 / Овај чланак јасно показује Фројдов рационалистички приступ уметности: он није склон да дубоко доживи уметничко дело не знајући шта узрокује такво искуство. О „Мојсију...“ Фројд је писао: „Ја се према овом делу односим као према вољеном детету. Три усамљене недеље септембра 1913. стајао сам свакодневно у цркви испред статуе, проучавао је, мерио је, скицирао, док нисам дошао до разумевања које сам се усудио да искажем у чланку, међутим, само анонимно. Тек много касније сам легитимисао ово непсихоаналитичко дете.” Пре Фројда, већина критичара је веровала да је Мојсијево држање последица његове намере да скочи и нападне обожаваоце златног телета. Фројд тврди да је Мојсије савладао свој бес и поново сео како не би сломио плоче завета. Неки биографи примећују везу између слике Мојсија и Фројдове бриге о судбини психоаналитичког покрета, коме је претио расцеп. Попут Мојсија, Фројд нагиње уздржаности.